Satureja hortensis L.

Satureja hortensis L.

Умумий маълумот

ОиласиLamiaceae
Илмий номи

Satureja hortensis L.

Ўзбекча номи Боғ гулрайхони, Жамбил
Русча номи Чабер садовый

Кимёвий таркиби

Ўсимликнинг асосий биологик фаол бирикмалари флавоноидлар (0,85 ± 0,02%), эфир мойи (0,66 -0,84%), фенол кислоталар (4,67±0,01%), тритерпен кислота (0,78±0,04%) полисахаридлар (11,1 – 15,7%), иридоидлар (0,390 ± 0,004%), ошловчи моддалар (9,4 ± 0,3%), органик кислоталар (0,53 ± 0,01%), аскорбин кислотаси (0,112 ± 0,004%) мавжуд. Бундан ташқари, аминокислотага бой комплексни ташкил қилади (20,67 ±0,01 г/кг), шунингдек, алмаштириб бўлмайдиган аминокислоталар, макро- ва микроэлементлар мавжуд.

Ишлатиладиган қисми

Ер устки қисми

Фойдаланиш учун кўрсатмалар

Ўсимлик балғам кўчирувчи восита сифатида француз фармакопеясига киритилган. Қайнатма ва дамламалар, ўсимликдан спиртли настойкалари балғам кўчирувчи, бронхиал безларнинг секрециясини кучайтиради, балғамни суюлтиради ва унинг ёпишқоқлигини пасайтиради, шунинг учун улар юқори нафас йўлларининг касалликларини даволаш учун ишлатилади. Ўсимлик қайнатмалари: бош оғриғи, йўтал, диарея, овқат ҳазм қилиш касалликлари, сийдик ҳайдовчи, тикловчи, терлатувчи ва оғриқ қолдирувчи восита сифатида ишлатилади. Илмий тадқиқотлар шуни кўрсатдики, ўсимлик экстрактлари антиоксидант, антибактериал, антифунгицид, антилейшманиал, гипотензив хусусиятларга эга.

Рецептлар

Қон кетадиган геморройда, ошқозон катари, диарея, дизентерия ва ошқозон касалликларини даволаш учун: 10 г ўсимлик учун 300 мл сув солиб қайнатилади.

Бошқа хусусиятлари

Пазандачиликда: қадимги римликлар балиқ ва гўштли таомларга сирка билан ўсимлик соуси тайёрлашган. Кейинчалик Европада мол ва курка рулетларига, соус сифатида балиқ ва бошқа таомларга, колбаса ва чўчқа пирогига маза бериш учун қўшилган.
Болгарияда бу ўсимлик сабзавот, гўшт ва балиқ таомлари учун машҳур зиравор бўлиб, «болгар кетчупи»рецептига киритилган. Қадим замонлардан бери у молдовa ошхонасида зиравор сифатида ишлатилган, у ерда у чимбра деб аталади. У Абхазия, арман, грузин ва ўзбек ошхоналарида фаол ишлатилади, у халқлар бу ўсимликни ацибра, цитрон, кондари ва жамбул деб номланади. Кўпгина миллий ошхоналарда у сабзавотларни тузлаш ва маринадлаш учун кенг қўлланилади.

Манба

1.Дадабаева О. Дикорастущие лекарственные растения флоры Таджикистана// Худжанд: «Рахим Джалил»-1996,-586 с. 2.Сахобиддинов С.С. Дикорастущие лекарственные растения Средней Азии. Ташкент: Госиздат УзССР -1948, -216 с. 3.https://cyberleninka.ru/article/n/chaber-sadovyy-v-narodnoy-i-nauchnoy-meditsine 4.https://www.dissercat.com/content/farmakognosticheskoe-izuchenie-chabera-sadovogo-introdutsirovanonogo-v-stavropolskom-krae

Эслатма

Маълумот киритилмаган

Тадқиқот давомида олинган маълумотлар

Маълумот киритилмаган

error: Ma'lumotlar himoyalangan!